О књизи: 1914. / Судбина ове књиге је драматична и, можда, типична. Делила је судбину многих истакнутих предреволуционарних публикација, пошто је више пута била искључена из нашег читалачког круга. На корицама пише: Рерих. Сабрана дела. Књига прва. Издавачка кућа И. Д. Ситин. Москва. 1914. Међутим, сабраним делима (планирано је у три тома) није било суђено да се остваре: то је спречило избијање светског рата. И први том као да је отишао у подземље, постајући власништво ретких библиофила. У постстаљиновом периоду почео је постепен, у почетку прилично стидљив, повратак Рериха и његових дела у домовину. Одређени радови из Рерихових пропалих сабраних дела објављени су у периодици и укључени у различите Рерихове публикације. Али ово је први пут да се књига појављује у свом комплетном облику, на начин на који ју је аутор замислио и објавио. Овде је све остало непромењено, осим правописа који се променио после седамнаесте године. Једино што смо дозволили било је да Рериховом том дамо име, који се вољом судбине претворио у засебну публикацију. У наслов смо ставили наслов његовог чланка: „Добро око“. Ово није учињено случајно. У чланку се формулише морални и естетски кредо уметника. Речи Станиславског упућене његовим ученицима постале су својеврсни мото за Рериха - он их цитира у чланку - "Знати како у свакој ствари пронаћи не најгоре, већ најбоље." Накнадно ће ова мисао, ојачана вековном снагом источњачке мудрости, звучати у првој књизи Учења живе етике, по чијим принципима ће Рерих и његова породица градити свој живот: „Морамо гледати на све добро кроз дупло стакло и удесетостручити феномене несавршености, иначе ћемо остати исти".